Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Carinska unija". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

Sadržaj
1. Uvod 2
2. DOMETI LIBERALIZACIJE U SVETU 3
2.1. CARINSKA ZAŠTITA U SRBIJI 4
3. CARINSKE UNIJE 6
3.1. UNUTRAŠNJE TRŽIŠTE I CARINSKA UNIJA U EU 6
3.1.1. MERE KOJE IMAJU ISTO DEJSTVO KAO CARINSKE DAŽBINE 7
3.1.2. MERE KOJE IMAJU ISTO DEJSTVO KAO KVANTITATIVNA OGRANIČENJA 7
3.1.3. CARINSKA POLITIKA EVROPSKE UNIJE 7
3.1.3.1. ZAJEDNIČKA CARINSKA TARIFA I JEDINSTVENA CARINSKA DEKLARACIJA 8
3.1.3.2. TEHNIČKI INSTRUMENTI, POSTUPAK ODLUČIVANJA I STRATEGIJA RAZVOJA 8
3.2. TRGOVINA REPUBLIKE SRBIJE SA CARINSKOM UNIJOM RUSKE FEDERACIJE, REPUBLIKE BELORUSIJE I REPUBLIKE KAZAHSTAN 10
4. ZAKLJUČAK 11
Literatura 12
1. Uvod
Pitanjem podsticaja privrednog rasta liberalizacijom trgovine ekonomski analitičari se aktivno bave još od kraja Drugog svetskog rata. Naime, 1947. godine, kada je potpisan Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT - General Agreement on Tariffs and Trade), zemlje potpisnice su verovale da su trgovinska ograničenja, koja su značajno smanjila obim međunarodne razmene, ujedno uticala i na pojavu Velike ekonomske krize tridesetih godina. Ove zemlje su verovale da će slobodna trgovina koristiti njihovim privredama, trgovinskim partnerima i celom svetu. Preovladalo je zajedničko mišljenje da zemlje sa višim stepenom liberalizacije trgovine ostvaruju brži rast izvoza od onih sa manjim stepenom liberalizacije, pri čemu pozitivna korelacija između rasta izvoza i GDP predstavlja dokaz da trgovinska liberalizacija podstiče privredni rast. Međutim, u današnje vreme, posle više od pola veka sprovođenja ove ideje, najpre u okviru GATT, a potom kroz STO (Svetska Trgovinska Organizacija), razlike u razvijenosti zemalja su još izraženije. Protivnici globalizacije, procesa koji je posledica brojnih faktora, među kojima je i izražena liberalizacija trgovine, ističu da su ove promene doprinele povećanju bogatstva razvijenih zemalja, dok su siromašni ostali na začelju svetskih privrednih kretanja.
Ekonomska teorija pruža dokaze o tome da rast obima trgovine jedne privrede vodi rastu dohotka u zemlji. Naime, rast trgovine, podstaknut većom otvorenošćuu zemlje ka svetu povećava specijalizaciju. Specijalizacija poboljšava prinose na investicije, što dalje stimuliše privredni rast. Pored toga, rast trgovine daje impuls porastu produktivnosti rada i vrši selekciju među proizvodnim preduzećima na uspešne i neuspešne ujedno smanjujući korupciju u zemlji. Me|utim, empirijski dokazi ukazuju da veće koristi od trgovinske liberalizacije ne nastaju trenutno, već tokom vremena, kroz stimulisanje investicione aktivnosti i privrednog rasta. Stoga je sasvim razumljivo pitanje koje se odnosi na potrebne pravce aktivnosti siromašnijih zemalja dok čekaju pozitivni uticaj izvršene liberalizacije. Odličan primer za ilustraciju je naša zemlja, Srbija. Naime, iako je posle značajnih političkih promena u jesen 2000. godine SCG značajno liberalizovala i oživela spoljnotrgovinsku aktivnost, rast obima robne razmene sa svetom se najvećim delom zasnivao na bržem rastu uvoza, a manjim na rastu izvoza. Među brojnim uzrocima dominiraju neadekvatna struktura i nedovoljan obim domaće proizvodnje, neusklađenost kvaliteta i raznih necenovnih faktora sa zahtevima svetske tražnje i nedovoljna cenovna konkurentnost. Kao posledica takvih kretanja, formiran je veliki spoljnotrgovinski deficit, koji preti da izazove platnobilansnu destabilizaciju.

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com